Raditi volonterski, ne znači biti nečiji volonter
Poslednjih godina ideja volonterizma u Srbiji se potpuno promenila. Jedan veliki broj NVO je počeo da plaća svoje “volontere” pod izgovorom da to ustvari predstavlja samo nadoknadu za njihov uloženi rad i trud.
Dve stvari se javljaju kao posledica ovog fenomena:
- podiže se nivo očekivanja i onemogućavaju manje organizacije da motivišu i mobilišu veći broj ljudi za volonterske akcije. Napravljeno je praktično tržiste volontera koji preleću iz jedne u drugu organizaciju po principu “ko da više”. Biti volonter ustvari znači biti plaćeni promoter.
- druga i mnogo važnija, a i dublja stvar je da se vremenom uništava prava svrha volonterizma. Biti volonter nekad je značilo posvetiti svoje vreme i resurse (mislim pre svega na znanje i veštine) nekom cilju u koji zaista verujete i koji nešto znači ljudima sa kojima živite ili koji vas okružuju. Volontirati nije značilo raditi za nekoga, već raditi na nečemu što je svima (ili makar većini) bitno.
Ukoliko se uskoro ne prestane sa tom bolesnom praksom plaćanja volontera, učiniće se verovatno nepovratna šteta nad čitavom jednom generacijom građana koji nikada neće shvatiti da postoje stvari koje se rade zbog dužnosti ili osećanja nepravde, a ne samo i isključivo zbog sopstvenih materijalnih interesa. Jer kad volontiraš za nekoga (plaćeno), ti si ništa drugo nego njegov izvršitelj. Građani kao i NVO postaće “Juke box” – ubaciš paru, pritisneš pesmu i slušaš….
2 Comments to “Raditi volonterski, ne znači biti nečiji volonter”
Odgovorite
Placeni volonteri – pa to je paradox!
Poenta je bas u tome sto se gubi sama sustina volontera, kao nekog ko bi trebao da bude core, srce podrske organizacije/kampanje/projekta i ko je strastveno vezan za tu neku ideju sto mu daje poseban kvalitet da taj svoj entuzijazam prenese dalje i mobilise dalje i siri ideju dalje. Ovako, bas kao sto si napisao, koliko platis toliko verovatno i dobijes, a to znaci da bi legitiman cilj organizacije sad pre mogao da bude da obezbedi sto vise para da bi platila sto vise (ili sto bolje) volontera, umesto da primarni cilj bude animiranje ljudi kojima je bas stalo i kojima novac za resavanje tog nekog problema nije presudan. Jedna od posledica moze da bude i sve nekreativniji pristup animiranju gradjana. Ako ti ja ponudim novac, imas jasan motiv. Ukoliko nemam novac da ti ponudim, moj pristup mora biti kreativniji. Nacin na koji pristupam nemonetarnim interesima potencijalnog volontera moze biti deo kampanje koji ce bas od coveka napraviti na kraju lidera (edukacija, iskustvo, mogucnost napredovanja, …), a ne placenika!
Ma upravo završenom BlogOpenu, našim volonterima su bili plaćeni troškovi volontiranja ali ne i rad. To je, smatramo, pristojna i održiva mera između smisla volontiranja i besmisla ukoliko bi ih dobra volja koštala.
Naše mišljenje je da volonter treba da da ono što ima: vreme, volju, trud, znanje, ali to ne treba u isto vreme i da ga košta: sok koji će popiti tokom volontiranja, sendvič ili putni troškovi koje ima da bi došao da volontira.