Hvala ti Ejmi…
Jedan incident poluobrazovane i krajnje nedohuvite provincijalke Čelsi Hendler, koja spletom čudnih okolnosti vodi emisiju na E Networks bez pravog koncepta učinio je da se pokaže potencijal za promociju države Srbije. Mislim da smo imali sreće što se nesretna Ejmi toliko napila na koncertu u Beogradu te je praznoglava Čelsi odlučila da se bavi temom Srbije i nalupala gomilu gluposti koje nemaju veze sa zdravom pameću – kada neko toliko lupeta ne može ni da vas uvredi, može samo da vas iznervira.
Ali da se vratim na poentu, iako stoji ona izreka da je i loša reklama i dalje reklama, neću govoriti o besplatnom publicitetu koji smo kao zemlja dobili ovom emisijom koja je kao takva namenjena plitkoj ali ipak širokoj publici koja želi instant zabavu kako bi navodno obogatila svoj život bez sadržaja. No, neću se ni time baviti – ono što je mene fasciniralo i pomalo rastužilo u celoj priči je činjenica da smo kao narod „sposobni“ da se organizujemo i branimo svoju zemlju, promovišemo njenu istoriju, kulturu i tradiciju samo i jedino kada se osećamo ugroženim! Zašto? Zar ne možemo da se organizujemo bez tog defanzivnog razloga ili nam je to jedini povezujući faktor?
Prva se organizovala dijaspora iz Čikaga postavivši page na FB za bojkot dotične persone, zatim su se tu pojavili i ugledni i uticajni ljudi srpskog porekla u televizijskom svetu u Americi koji su rešili da lobiraju za našu stvar i to rade jako uspešno. Na FB strani koju je u rekordnom vremenu podržalo 20.000 ljudi nalaze se fotografije Srbije, video snimci koji za cilj imaju da predstave zemlju u što boljem svetlu. Ovoj akciji promocije pridružio se i ministar Šutanovac pomenut u emisiji koji je na svom FB profilu istakao dostignuća naših naučnika i sportista i odlučio da se dostojanstveno osvrne na verbalni napad voditeljke i salvu uvreda njenih gostiju. Sve preduzete akcije usmerene su na slanje prave slike o Srbiji u svetu, bez govora mržnje i uvreda, samo pozitivno predstvaljanje zemlje. Najinteresantniji su bili komentari tipa – koliko ljudi srpskog porekla govori engleski, koliko ima visokoobrazovnih i sl.
Sve to me je podsetilo na ujedinjenje i jedan glas i dijaspore i Srbije tokom bombordovanja 1999, kada smo bili složni u tragediji koja nas je zadesila i bunili se protiv nepravde pokušavajući da promenimo sliku o Srbiji stvorenu na osnovu tadašnje vladajuće elite. Naši ljudi u inostranstvu koristili su sve dostupne kanale komunikacije da se čuje priča o nekoj drugoj Srbiji…Nakon 12 godina dešava se slična stvar zahvaljujući pijanoj Ejmi i praznoglavoj Čelsi. Hvala ti Ejmi…:)
Moje pitanje je šta radimo u međuvremenu? Zar svaki dan, samo u dnevnim aktivnostima na socijalnim mrežama ne možemo da uradimo nešto za promociju Srbije, ne moramo ništa da ulepšavamo…da je prikažemo takvu kakva je ali da istaknemo pozitivne primere i vrednosti. Govorimo o 3 ili 4 miliona naših ljudi u dijaspori, mnogi od njih su potpuno asimilirani u društvima u kojima žive, mnogi od njih su moji prijatelji ali ipak znam da je svest o poreklu i identitetu toliko jaka i ispliva kad vas neko beskrupulozno povredi, izgovori uvrede i neistine o vama …i onda želimo da edukujemo ljude o Srbiji ali to ne treba da se dešava samo tada….
